Mnogi ljudi rođeni sedamdesetih godina u metropoli, svoja su prva street food iskustva imali upravo s burecima i ćevapima u somunu dok su s roditeljima nedjeljom išli na tržnicu. I tu se stvorila ta neka ljubav koja ispliva na površinu svaki puta kad znate da ćete toga dana sami kuhati objed, i da do njega ima još puno vremena, pa odlučite nešto prigristi s nogu.
No, Juraj Mucko, profesionalni kuhar s iskustvom po brojnim restoranima, među kojima je i Takenoko, odlučio je zaigrati na drugu kartu. Uz tradicionalno dobro prihvaćane ćevape, odlučio se raditi i gablece. No, kako The Chevap nema stolova ni stolica, on sarme – zapakira za vani!
„Ćevapi su siguran dobitak, pogotovo ako se potrudiš oko recepture i dodataka, ali trebalo je nečime obogatiti ponudu. Ljudi vole fast food, ali vole i žlicu. Krenuli smo sa sarmom, stavili više nego razumnu cijenu od 20 kuna, i dogodilo se čudo – sve plane već do 15.00!“ kaže nam Juraj dok na limenoj ploči lepinju i ćevape podlijeva janjećim temeljcem.
„Naša prednost je u tome što su nam svi sastojci doslovno na dohvat ruke. Jedino janjetinu nabavljamo sami, junetinu kupimo tu, na placu, kao i tri vrste luka. Kajmak isto sami radimo od namirnica koje nabavimo na štandovima pored nas.“, objašnjava samoodrživost vlasnik lokala, dok se mi polako topimo od iščekivanja, zajedno s lojem kojim Juraj masti ploču.
Na kraju, nakon par minuta čekanja, desetogodišnja nada hrvatske gastro kritike, Ribafish Junior, cokće i hvali ćevape, kao i tata sarmu. Poštena porcija, suho meso, kuhani krumpir, čak i dekoracija u vidu lovora i peršina!
Ukusno, dorečeno, možda precrveno meso za kritično oko velikog sarmofila, ali u svakom slučaju, ako ste u centru grada, ne želite riskirati dostavom, i volite šušur gradske tržnice – The Chevap preko puta mljekare Veronika i njegova Sarma to go su nešto što definitivno morate isprobati.
A tu su i stvarno fini ćevapi i hrskava, slana masna, a ne premasna lepinja... Dakle, Prečko nek' se zabrine - Kvatrić je nova ćevapna meka!
